TEME IZ PSIHIJATRIJE -

Poremećaj emocija i ponašanja u adolescentnom periodu

U adolescentnom periodu ličnost mlade osobe je u razvoju. Iz tog razloga pogrešno je govoriti o dijagnostičkoj kategoriji poremećaja ličnosti kao što se to označava u adultnom (odraslom) periodu. Ipak mogu postojati neke indicije da će adolescent, ukoliko nastavi sa određenim obrascima ponašanja i ukoliko ne nastupi očekivano sazrevanje ličnosti u odrasloj dobi, imati trajni poremećaj adaptacije. Kao što genetičari-bihejvioristi navode, geni ne određuju ponašanje. Naše okruženje, a posebno ono što smo naučili i doživeli dok smo rasli, oblikuje predispozicije temperamenta i načine na koje će se one ispoljiti tokom života. Naše emocionalne veštione nisu nasleđene.

Opširnije...

Izazovi i rizici adolescencije

Adolescencija je razvojni period u kojem se završava odrastanje. To je veoma buran period kako za adolescenta, tako i za porodicu. Adolescent traži sopstveni identitet, može imati česte sukobe sa autoritetima, a razmišlja i o svojoj seksualnoj orjentaciji i sazrevanju seksualnog identiteta. U relativno kratkom periodu mlada osoba mora upoznati, savladati i pravilno usmeriti svoje nagonske pulzije. Takođe, adolescent treba pronaći pravu meru u postupku ispunjavanja očekivanja okoline, ali i sopstenih očekivanja. Zadatak odvajanja od roditelja (u našoj sredini prevashodno psihološkog, u smislu preuzimanja veće odgovornosti, zrelijeg ponašanja i sl.), još jedan je od izazova. Porodica često ne zna kako da izađe na kraj sa različitim izazovima sa kojima se sreće u toku ovog razvojnog perioda, jer adolescencija se ne dešava samo adolescentu, već i čitavoj porodici. Period adolescencije je svakako period najveće organizatorske, ali, na žalost, i dezorganizatorske moći u odnosu na ostale razvojne periode u životu.

Opširnije...

Ko se boji lekova još?

Psihijatri su vam, pomalo, kao novinari nemačkih auto-magazina. Oni, navijajući preko svake mere i, često, bez mere, kažu da ako automobil nije Mercedes, BMW, Audi, Porše ili Volksvagen (ne obavezno i ovim redom), onda i nije automobil ! Pa, tako i mi, psihijatri, a biološki psihijatri naročito, kažemo: ako lek nije hemija i biohemija, farmacija i farmakologija, onda to nije prava medicina, to nije prava psihijatrija! Preterujem, naravno!

Pa, ipak, značaj novih lekova u medicini i psihijatriji ne može se dovoljno istaći. Pre samo sto godina psihijatrijski pacijenti su bili zauvek izgubljene duše. Vezivani u lance, bacani u okove, savladavani u ludačke košulje, tako su živeli život koji im je dat na zemlji. Jednom zatvoreni u "ludnicu" iz nje više nisu izlazili. Takve su ustanove bile doživotni zatvor, kazamat, tamnica, dušegupka gora i od zatvora. A, pre samo pola veka, bolničko lečenje psihijatrijskih pacijenata merilo se decenijama. Zanimljivo je i nestvarno videti i držati u rukama istorije bolesti iz tog vremena. Čitati o tim danima, mesecima i godinama bez ikakvog napretka, boljitka, promene. Čitati o tom vremenu bez nade. O tom izgubljenom vremenu.

Opširnije...