Stigma je reč grčkog porekla koja predstavlja oznaku ili beleg koji se utiskivao na koži robova, izdajnika ili zločinaca označavajući vlasništvo nad njima i njihov inferiorni status. Stigmatizacija kao proces, odražava negativno vrednovanje osobe od strane društva, pri čemu grupa koja ima socijalnu moć omalovažava grupu koja je manje moćna. Dakle, ova pojava u direktnoj je vezi sa društvenim nejednakostima, društvene je prirode i samim tim zahteva izvesnu društvenu odgovornost.
Kada govorimo o osobama sa psihičkim poremećajima, poznato je da su one “pogodne” za stigmatizaciju iz više razloga. Stereotipi o ovoj socijalnoj grupi su česti kao što je npr. stereotip da mentalno obolele osobe nisu sposobne da samostalno donose odluke. Takođe, iz neznanja o mentalnim bolestima i njihovim simptomima se formiraju predrasude koje uzrokuju distanciranje od osoba sa mentalnim problemima. Jedna od najčeščih je da je mentalno obolela osoba neadekvatna i opasna po okolinu, što suštinski nije tačno jer činjenice govore u prilog tome da je agresivno ponašanje karakteristično samo za neke bolesti i to u periodu kriza. Popred toga, činjenica je da veliki broj mentalno obolelih osoba može imati normalnan, produktivan život uz adekvatan tretman.
Ovakva stigmatizacija ima negativne implikacije i prema psihički zdravim članovima društva koji se zbog stigmatizacije plaše obraćanja strucnjacima (psihijatrima, socijalnim radnicima, psiholozima) u situacijama životnih kriza. Nasuprot tome, mnogobrojna istraživanja su pokazala da traženje psihosocijalne pomoći u ovakvim trenucima umnogome može prevenirati razvoj nekih težih psihičkih poremećaja.
S toga, osobe sa psihičkim poremećajima su u dvostruko nepovoljnom položaju jer se s jedne strane bore sa simptomima bolesti, a sa druge sa predrasudama i diskriminacijom. Kao rezultat toga javljaju se teškoće u ostvarivanju kvalitetnog života koji mogu imati i koji svakako i zaslužuju.
Rešenje ovog problema treba tražiti u sistemskom pristupu ovom problem koji će podrazumevati jasnu nacionalnu strategiju borbe protiv stigmatizacije psihički obolelih osoba. Do tada svaka osoba koja razume ovaj problem može doprineti njegovom suzbijanju u svojoj okolini informisanjem onih koji stigmatizuju, kao što i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici pomažu psihički obolelim osobama u prihvatanju svoje bolesti i nošenju sa ovom nepovoljnom pozicijom u društvu.
Dipl. socijalni radnik, MA Jelena Janković, edukant sistemske porodične terapije
Sektor Beograd:
Višegradska 26, Beograd
Centrala +381.11.36.36.400
Sektor Padinska Skela:
Padinska Skela bb, Beograd
Centrala +381.11.88.71.233
Portirnica +381.11.36.36.500
Sekretarica direktora:
Ivana Davidović
Tel: +381.11.36.36.463
Faks: +381.11.36.36.461
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Internet:
www.lazalazarevic.rs
Vlasnik domena www.lazalazarevic.rs je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Sadržaji, informacije i fotografije, prikazani na sajtu, ukoliko nije drugačije navedeno, su takođe vlasništvo Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Nosilac autorskih prava opštih i informativnih materijala, predstavljenih na sajtu, je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd.