TEME IZ PSIHOLOGIJE, SOCIJALNOG RADA I DEFEKTOLOGIJE -

Priprema pacijenata za prijem u ustanovu socijalne zaštite

U okvirima aktivnosti socijalnog radnika na Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ neretko se susrećemo i sa merom zbrinjavanja pacijenta u ustanove socijalne zaštite. U dosadašnjem radu najčešće se organ starateljstva pri nadležnom Centru za socijalni rad, u vidu dopisa, obraća stručnom timu odeljenja gde se pacijent-štićenik leči sa inicijativom za medicinsku obradu pacijenta za smeštaj u neku od specijalizovanih ustanova.

Indikacije za pokretanje pomenutog postupka su vrlo jasne i prilikom davanja mišljenja organu starateljstva pri nadležnom Centru za socijalni rad uzimaju se u obzir sledeće činjenice:

• Pacijent je dugogodišnje hronično psihički obolelo lice sa sve češćim hospitalizacijama i delimičnim remisijama
• Nepostojanje adekvatnih uslova i porodičnih kapaciteta za ponovni prihvat pacijenta u otvorenoj zaštiti (bolest ili smrt srodnika ili staraoca pacijenta)
• Nepostojanje adekvatne porodične podrške i saradnje sa srodnicima ili staraocem pacijenta (nedovoljna briga o pacijentu u otvorenoj zaštiti)
• Pacijent, s obzirom na progresivan tok bolesti, više nije u mogućnosti da se stara o svojim potrebama i interesima (da se hrani, održava ličnu higijenu i hijenu stambenog prostora, uzima terapiju bez nadzora i sl.)
• Pacijent je porodično, stambeno i materijalno neobezbedjeno lice koje ima jasan uvid u svoje zdravstveno stanje i sam je saglasan (podneo je zahtev) za smeštaj u adekvatnu ustanovu

Ustanove u kojima najčešće naši pacijenti postaju i korisnici usluga su:

• Zavod za zbrinjavaje odraslih’’Male pčelice’’ u Kragujevcu
• Dom za duševno obolela lica ’’1 oktobar’’, Plandište, Stari Lec
• Dom za duševno obolela lica „Čurug“
• Dom za duševno obolela lica ’’Sv.Vasilije Ostroški Čudotvorac’’ u Novom Bečeju
• Dom za lica mentalno ometena u razvoju u Tutinu

Medjutim, sama pokrenuta procedura smeštaja, obrada pacijenta, naše dodatno angažovanje pri odluci o prijemu kao i saznanje da će pacijent biti primljen u ustanovu nisu jedine aktivnosti koje socijalni radnik obavlja u ovom domenu.

Poseban akcenat se stavlja na pripremu pacijenata za smeštaj u ustanovu koja započinje uporedo sa pokretanjem navedenog postupka. U praksi, vrlo često, pacijenti sa velikim strahom, nesigurnošću, teskobom, reaguju na informaciju o tome da je pokrenut postupak institucionalnog zbrinjavanja. Problem se usložnjava kada pacijenti direktno iz naše ustanove, sa odeljenja, odlaze u neku od gore pomenutih ustanova. Stoga priprema pacijenta ima za cilj redukovanje anksioznosti i otpora pacijenata kroz obavljanje razgovora (individualno ili sa članovima porodice) kako bi pacijent mogao dobiti sve potrebne informacije o: vrsti i tipu ustanove u koju se smešta, uslovima smeštaja, rasporedu njihovih aktivnosti, potrebnoj medicinksoj nezi, načinu naplate troškova smeštaja, pravima pacijenata– štićenika, dzeparcu kojim raspolažu, i sl. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je pacijentima posebno bitno i kako izgledaju smeštajni kapaciteti te smo pribavili fotografije pojedinih domova, njihove časopise sa informacijama o izletima koje organizuju, radno-okupacionim aktivnostima, zabavno-rekreativnim programima i sl.

Potrebno je naglasiti da su manji otpori prisutni kod pacijenata kod kojih je razvijen tkz. hospitalizam, ali to ne isključuje gore pomenute aktivnosti.

Kada su u pitanju pacijenti pod neposrednom starateljskom zaštitom (lica lišena poslovne sposobnosti) Centra za socijalni rad, tražimo i saradnju neposrednog staraoca u pripremi pacijenta za smeštaj. Postojanje dobre komunikacije na relaciji staratelj-štićenik je takodje preduslov za uspešnu adaptaciju pacijenta u ustanovu socijalne zaštite. S toga, u poslednje vreme, insistiramo na ovakvim susretima i saradnji.

Dobra pripremljenost pacijenta za smeštaj u ustanovu treba da daje odgovore na sledeća pitanja. Iz ugla pacijenta pitanja su sledeća:

• Šta će dalje biti samnom kad odem u Dom?
• Šta će se desiti sa mojom imovinom i penzijom kada budem smešten?
• Da li ću moći da posetim svoje rodjake za praznike?
• Ko će se starati o bolesnim roditeljima (ako ih ima)?
• Da li ću moći da slobodno šetam, družim se, zaljubim?
• Da li ću imati adekvatnu medicinsku negu?
• Da li ću biti sam u sobi ili ću je deliti još sa nekim, itd.?

Tek kada pacijent dobije sve potrebne informacije, spreman je da ’’proba’’ kako će teći proces adaptacije u Domovima.

Proces smeštaja u ustanovu socijalne zaštite, nažalost, ne odvija se uvek u željenom pravcu (prijem u ustanovu) s obzirom na činjenicu da se, i dalje, veliki broj potencijalnih korisnika nalazi na listama čekanja usled popunjenosti smeštajnih kapaciteta Domova. No ipak, saradnja sa kolegama iz navedenih ustanova i naše klinike je već duži niz godina na zavidnom nivou te se trudimo da naši pacijenti, u najkraćem mogućem periodu, budu adekvatno zbrinuti.

Institucionalno zbrinjavanje i dalje spada u red ’’nepopularnih’’ mera iz oblasti socijalne zaštite. Medjutim, vodeći se gore pomenutim indikacijama, razumevanjem otpora pacijenata prema ovoj meri kao i pružanjem svih potrebnih podataka pacijentu i njegovoj porodici, socijalni radnici u Timu se maksimalno trude da pomognu pacijentu u procesu nihove adaptacije prilikom prijema u ustanovu.

Napominjemo da je ovo samo deo aktivnosti koje socijalni radnik obavlja u okviru svoje delatnosti, ali isto tako važna, sveobuhvatna i značajna i zato joj je ovim člankom i posvećena posebna pažnja.

Maja Milojević Ristović
Dipl. socijalni radnik