TEME IZ PSIHOLOGIJE, SOCIJALNOG RADA I DEFEKTOLOGIJE -

Nizak akademski uspeh kod adolescenata sa eksternalizujućim poremećajima

Kao što nam je poznato, agresivno ili nasilno ponašanje rukovođeno emocijom besa postalo je jedan od glavnih problema tokom adolescencije. Istraživanja pokazuju da je nasilje kompleksan društveni problem sa mnogobrojnim uzrocima, među kojima su gotovo uvek prisutni bes i hostilnost, a koji rezultiraju agresivnim ponašanjem.

Često kod adolescenata možemo čuti izjave: „On ili Ona me je naljutio/la“. Po kognitivnim teoretičatima bes je u očima posmatrača. Stresne i frustrirajuće situacije nisu uzrok besa kod ljudi, niti ih drugi ljudi čine besnim. Bes je u vezi sa njihovim zahtevanjem i on se javlja kada želje prerastu u apsolutističke zahteve, što ih dovodi do osećaja razočaranosti ako se ta želja ne realizuje. Međutim, ukoliko želje narastu do nivoa zahteva, postaće besni jer nisu dobili ono što misle da moraju dobiti. Kao posledicu takvog ponašanja, adolescenti često postižu nizak akademski uspeh tokom školovanja, a neretko i napuštanje obrazovnih institucija. Češće su adolescenti muškog pola iz nižih socioekonomskih slojeva društva. Navešćemo neke od tipova adolescenata koji postižu nizak akademski uspeh, a kod kojih se najčešće registruje eksternalizujući poremećaj:

Buntovni/Agresivni tip: to su adolescenti koji imaju ideju da mogu da rade samo ono što oni hoće. Ovo može da bude posledica loših vaspitnih postupaka ili specifičnog temperamenta. Nisko akademsko postignuće koriste kao način kažnjavanja roditelja.

Tip usaglašen sa vršnjacima: slabije ili loše akademsko postignuće predstavlja životni stil. Oni se osećaju moćno u okviru grupe ukoliko se suprotstavljaju autoritetu i ne ispunjavaju obaveze. Postoji pritisak od vršnjačke grupe pa se mnogi ne odriču ovakvog stila iz straha da će biti odbačeni.

Tip niske tolerancije na frustraciju (Low Frustration Tolerance – LFT): javlja se kod adolescenata koji imaju malu sposobnost da tolerišu normalan nivo frustriranosti. Oni imaju generalizovano izbegavanje životnih odgovornosti i sebi često govore: „Život treba da bude zabavan sve vreme. Ovo mi je dosadno i nije fer da to moram da radim. Ja to ne mogu da podnesem!”. Ovaj tip ima dosta sličnosti sa sindromom „Petar Pan“. Postojanje prezaštitničkog i popustljivog vaspitnog stila roditelja omogućuje razvoj ovog tipa adolescenata.

Jedan od čestih razloga niskog akademskog uspeha je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje sopstvenih ciljeva ili rešavanje problema, ovu pojavu nazivamo „Prokrastinacija“.

Dragomir Davidović,
diplomirani defektolog-specijalni pedagog