TEME IZ PSIHOLOGIJE, SOCIJALNOG RADA I DEFEKTOLOGIJE -

Afektivno vezivanje

Rođenje deteta predstavlja dolazak novog bića na svet. To biće je u svojim najranijim danima opremljeno isključivo refleksnim reakcijama i zavisno od drugih u zadovoljenju sopstvenih potreba. Međutim, isto tako, od svojih prvih dana u stanju je da, u početku preko slušnih i mirisnih kanala, napravi minimalnu razliku između različitih osoba.

Kako vreme odmiče, negde oko osmog meseca već, postaje sposobno da aktivno traži kontakt sa osobom koja najviše brine o njemu, najčešće majkom. Upravo ovo traženje kontakta sa osobom koja najviše brine o njemu, naročito u uslovima koje dete doživi kao ugražavajuće, predstavlja osnovu afektivne vezanosti. Afektivna vezanost mogla bi se opisati kao emocionalna veza koja obuhvata različita ponašanja, kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu s osobom koja brine o njemu. U pitanju je detetova urođena potreba, nesvodljiva na različite fiziološke potrebe. Različiti istraživači tokom godina došli su do istog zaključka - za dete je izuzetno važno da u svom iskustvu od najranijih dana ima topao, intiman i trajan odnos sa osobom koja o njemu brine. Drugim rečima, iz perspektive deteta, neophodno je da u situacijama u kojima se oseća uplašeno i nesigurno stekne doživljaj kako opasnost ne postoji, da se smiri i uteši. Kako bi se postigao ovakav efekat važno je da osoba koja brine o detetu bude osetljiva i ispravno tumači njegove signale, odnosno da pravoremeno i dosledno reaguje i prilagođava se njegovim potrebama i mogućnostima, pokazujući pri tome toplinu i nežnost. Adekvatna afektivna veza između deteta i negujuće osobe izuzetno je važna za njegov dalji razvoj. Naime, rana emocionalnih iskustava odražavaju se na osobine ličnost, mentalno zdravlje, doživljaj o sebi i kvalitet odnosa sa osobama iz svoje okoline koje će dete formirati u budućnosti.

Poremećaji vezivanja

Kod dece kod kojih su uočljive reakcije koje se u značajnoj meri razlikuju od uobičajenih pri kontaktu sa negujućom osobom i drugim ljudima moguće je govoriti o postojanju poremećaja vezivanja. Pri tome, važno je imati u vidu da navedene reakcije moraju postojati duži vremenski period i biti upadljive i jasno uočljive u svim situacijama koje uključuju kontakt sa drugima.

Odsustvo znakova vezivanja. Deca sa ovim poremećajem ne pokazuju nikakve znake vezanosti ni prema jednoj osobi i prilikom odvajanja od negujuće osobe ne pokazuju nikakve znake protesta zbog toga. Ova deca u situacijama koje doživljavaju ugrožavajućim i kada su uplašena ne traže zaštitu ni od koga. Ovaj poremećaj mahom se javlja kod dece koja su odgajana u sirotištima ili kod onih koja su često menjala hraniteljske porodice.

Nediferencirano vezivanje. O ovom poremećaju može se govoriti kada se deca prihvataju kontakt i ponašaju se prijateljski prema bilo kojoj osobi iz svog okruženja. Kada su uplašena ili nešto žele, ova deca će se obratiti bilo kojoj osobi iz svoje okoline, čak i onima koje nikada ranije nisu videla. Navedeni poremećaj karakterističan je za decu koju roditelji svakodnevno zanemaruju.

Preterano vezivanje. Uočava se kod dece koja su mirna i spokojna samo kada su blizu osobe koja brine o njima. Prilikom susreta sa nepoznatim ljudima upadljivo su uznemirena i zahtevaju fizički kontakt sa negujućom osobom. Prilikom odvajanja od osobe za koju su vezana reaguju burno. Karakterističan je za decu čije majke su preterano zabrinute za njih i u stalnom strahu da im se nešto može desiti.

Inhibirano vezivanje. Karakteristično je za decu koja prilikom odlaska osoba za koju su vezana ne reaguju ni na koji način. Međutim, u kontaktu sa negujućim osobama preterano su poslušna i svaki zahtev izvršavaju bez pogovora. S druge strane, kada ostanu sama mogu otvoreno i bez ustezanja prilaziti nepoznatim osobama i stupati u kontakt sa njima. Ovaj poremećaj vezivanja najčešće se javlja kod dece koja su kontinuirano izložena fizičkom zlostavljanju.

Agresivno vezivanje. Deca sa ovakvim obrascem vezivanja želju za bliskošću sa drugim osobama izražavaju kroz upadljivo agresivno ponašanje. Međutim, nakon uspostavljenog kontatka, ako on potraje nešto duže, ova deca naglo se primiruju. Agresivno vezivanje najčešće se javlja kod dece u čijoj porodici je uobičajeno agresivno ponašanje, bilo fizičko bilo verbalno.

Vezivanje sa zamenjenim ulogama. Karakteriše se preuzimanjem uloge roditelja gde dete ispoljava preteranu brigu za osobu koja ga neguje i trudi se da što duže ostane u njenoj blizini. Takođe, pri kontaktu sa drugim ljudima neobično je osetljivo na njihovo stanje. Najčešće se javlja kod dece koja u ranom detinjstvu izgube jednog od roditelja ili gde usled preokupacije bračnim problemima roditelji ne odgovaraju na njihovu potrebu za blizinom.

Olivera Džunić, specijalista medicinske psihologije
Ilija Jovanović, master psiholog