TEME IZ PSIHIJATRIJE -

Stres

Uznemireni ste, napeti i razdražljivi. Uzbuđujete se zbog sitnica, osećate se preopterećeno i na poslu i kod kuće. Niste u stanju da razmišljate sabrano, jasno i razborito. Rastreseni ste, zaboravni, dekoncentrisani. Umorni ste i iscrpljeni. Fali vam energije. Ne možete da se opustite. Osećate stalan pritisak. Na “ivici” ste. Spavate loše, isprekidano, ustajete rano, ustajete umorni. Malo vas šta može obradovati. Nezainteresovani ste, bezvoljni, nemotivisani… Niste pogrešili, ono što opisujete naziva se stresom.

Sklop emocionalnih i telesnih reakcija do kojih dolazi kada neki događaj smatramo i doživljavamo opasnim ili uznemirujućim, nazivamo stres. Stres angažuje ceo organizam i dovodi do aktivacije i hiperaktivacije kardiovaskularnog, nervnog i endokrinog sistema. Može se manifestovati različitim fizičkim tegobama: glavoboljom, izraženom napetošću mišića vrata i leđa, podrhtavanjem ruku, kožnim promenama, stomačnim simptomima, osećajem gušenja, lupanjem i preskakanjem srca…

Kada je stresno stanje prolongirano, kada je organizam preopterećen u dužem vremenskom periodu, može doći do nastanka psihosomatskih bolesti koje predstavljaju telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima. U ove bolesti ubrajamo: povišen krvni pritisak, astmu, hipertireozu, čir želuca, ulcerozni kolitis, psorijazu, vitiligo, alopeciju areatu, šećernu bolest, infarkt srca, moždani udar, maligne bolesti…

Distres je termin koji se u engleskom jeziku upotrebljava za emocionalnu pratnju fenomena stresa. Glavne emocije koje formiraju distres su bes, anksioznost i strah.

Stres je naša biološka sudbina. Stres je sinonim za način života modernog čoveka. A, o tranzicionom čoveku koji živi u našoj zemlji, da ne govorimo. Umetnost življenja sastoji se u tome da naučimo da živimo dobro i uspešno uprkos stresu, a ne bez stresa.

U nadi da nećemo zvučati kao tetka Saveta iz rubrike „Srce se sa srcem dopisuje“, sledi nekoliko saveta za borbu (neka bude borba neprestana!) protiv stresa.

Nemojte preuveličavati male probleme. Promenite perpspektivu, promenite ugao posmatranja.

Izbegavajte stresne situacije boljim planiranjem: uzmite više vremena za obavljanje poslova tako da ne morate da žurite. Isplanirajte dan tako da gospodarite svojim vremenom, a ne ono vama. Naučite da kažete “ne” kad ste preopterećeni. I naučite da kažete “da” malim i malo većim zadovoljstvima.

Nemojte se opterećivati porazima i neuspesima iz prošlosti, “jer ko živi u prošlosti, živi na groblju”.

Nemojte brinuti o stvarima koje bi se mogle dogoditi u budućnosti, jer nam znanje o budućnosti nije dato. Usmerite se na sadašnjost. Živite sada i ovde.

Nađite vremena za odmor i relaksaciju svakog dana. I nemojte zbog toga, da se niste usudili, imati grižu savesti!

Hranite se zdravo. Ishrana sa mnogo žitarica, povrća i voća, uče nas nutricionisti, pojačava otpornost na stres.

Razgovarajte sa dragim osobama, ako takvih još ima u životu. Nekada je dovoljno samo to da vas neko sasluša, da vas neko čuje. Neka oni koje volite, znaju da ih volite. Pokažite im to i rečju i delom i telom. Jer, “život nam vraća ono što mi drugima dajemo”.

A, koji su saveti u vezi prevladavanja stresa u našim psihijatrijskim i psihološkim knjigama?

1. Prihvatanje teškoća sa humorom. Uvek imajte na umu reči onog genijalnog italijanskog oskarovca: “Smeh spašava od užasa”.
2. Premeštanje pažnje na druge sadržaje, kao što su umetnost, hobiji, kućni ljubimci, putovanja.
3. Tehnike relaksacije, kao što su joga, autogeni trening, meditacija. Kada su jednom našem učitelju meditacije momci iz obližnje teretane predložili da ih poseti, “da izbaci negativnu energiju”, on im je odgovorio: “Hvala, ali ja meditiram. Nemam ništa negativno da izbacim”!
4. Bavljenje netakmičarskim sportom. Birajte: lopta ili reket, teren ili bazen, dvorana ili poljana. Vaše pritužbe da je za bavljenje sportom potrebno društvo - koje, je li, nikako da okupite – čujemo, ali ne prihvatamo. Za plivanje, trčanje ili vožnju biciklom nije vam potreban niko. Osim dobre volje, razume se.

Ipak, ako vam ništa od navedenog ne pomaže, potražite stručnu pomoć. Mi, psihijatri, psiholozi, psihoterapeuti naći ćemo lek i za vašu boljku. Ali da se razumemo: lekovi za smirenje, anksiolitici, treba da budu poslednje sredstvo u borbi protiv stresa, a ne prvo ili prvo do njega.

I na kraju, ne zaboravite šta nam poručuje Ciceron: Nil agere delectat (Ne raditi ništa ozbiljno, najveće je zadovoljstvo)!

Dr Nebojša Živković, načelnik
Odeljenje „M“