TEME IZ PSIHIJATRIJE -

Poremećaji ličnosti

Poremećaje ličnosti najkraće možemo definisati kao karakteristične obrasce mišljenja, osećanja, ponašanja i odnosa sa drugima, koji se ispoljavaju i uočavaju u svakodnevnom životu. U pitanju su kvantitativna i kvalitativna oštećenja ličnosti koja mogu uticati na pojavu, tok i ishod drugih poremećaja, zbog čega im se pridaje velika pažnja u novije vreme.

Aktuelno, poremećaji ličnosti definišu se kao dugotrajni i neadekvatni obrasci sopstvenog iskustva i ponašanja koji se značajno razlikuju od očekivanog u odgovarajućoj kulturi. Ovakvi obrasci ispoljavaju se u domenima:

• kognicije, kroz neodgovarajuće promišljanje o sebi, drugima i okolini, koje može dovesti do pojave različitih ideja i pogrešnih zaključaka;
• emocionalnog reagovanja, koje, u zavisnosti od vrste poremećaja ličnosti može ići od potpunog odsustva emocija do intenzivnog i nekontrolisanog ispoljavanja koje je neprimereno situaciji
• socijalnih odnosa, od odsustva želje za kontaktom sa ljudima iz svog okruženja do preterane vezanosti za druge
• kontrole impulsa, koja je najčešće narušena usled niske frustracione tolerance

Javljaju se još u ranoj adolescenciji, nefleksibilni su, moguće ih je uočiti u širokom obimu različitih situacija i dovode do značajnog oštećenja socijalnog i radnog funkcionisanja.

U odnosu na zdravu ličnost tri patološka znaka poremećaja ličnosti jesu:

• nedostatak stabilnosti i otpornosti na situacije pojačanog stresa
• nefleksibilnost u svakodnevnom ponašanju
• stalno ponavljanje neadekvatnih obrazaca psihičkog funkcionisanja

Ljudi sa poremećajem ličnosti uglavnom nemaju subjektivnih tegoba čije bi poreklo videli u sebi samima i najveći broj njih dugo i uglavnom kompenzovano funkcionišu u svojoj sredini, a psihijatrijisku pomoć potraže samo u periodima dekompenzacije ili pojave komplikacija.

Komplikacije poremećaja ličnosti uglavnom nastaju pod dejstvom spoljašnjih činilaca, od kojih su najčešće:

• kratke reaktivne psihoze svih vrsta
• afektivni poremećaji (posebno depresivna epizoda, distimija i hipomanija)
• adikcija/abuzus (najčešće droga, alkohol i hrana)
• pojava shizofrenih elemenata
• izrazito socijalno nefunkcionisanje.

Za razliku od komplikacija, dekompenzacija poremećaja ličnosti mahom nastaje zbog unutrašnjih pritisaka, koji prevazilaze adaptacione sposobnosti ličnosti i predstavljaju slom aktuelne strukure iste. Faktori dekompenzacije mogu biti dvojakog porekla:

• iz same ličnosti, te doprinosi pojavi alkoholizma, gojaznosti, zavisnosti od droge, depresivnosti, anksioznosti, hipohondriji, delikventnosti i propadanju ličnosti
• iz same okoline: ono što data osoba doživi kao provokaciju, individualne životne poteškoće i stalne egzistencijalne opasnosti.

Specifični poremećaji ličnosti, po važećoj klasifikaciji mentalnih poremećaja, su: shizoidni, paranoidni, disocijalni, emocionalno nestabilni (impulsivni ili granični tip), histrionični, opsesivno- kompulsivni, izbegavajući i zavisni.

Sa farmakoterapijskog aspekta, poremećaji ličnosti se lekovima tretiraju u situacijama komplikacije/dekompenzacije, a mimo toga akcenat se stavlja na psihoterapiju.

Od psihoterapijskih modaliteta najčešće se koristi modifikacija kognitivno- bihejvioralne terapije prilagođena poremećajima ličnosti. Tokom samog psihoterapijskog rada terapeuti se najčešće sreću sa problemima koji proističu iz stabilnog obrasca maladaptivnih karakteristika sa kojima je osoba saživljena i koje opaža kao jedino funkcionalne. Upravo zbog ovakvih svojih karakteristika, poremećaji ličnosti predstavljaju izazovno područje u psihoterapijskom radu.

Kliničko muško odeljenje "K"