ARHIVA VESTI -

NA KOJI NAČIN RAZGOVARATI SA DECOM O TRAUMATSKOM ISKUSTVU KOJE SU DOŽIVELI?

Deca, kao i odrasli, prolaze kroz stanje šoka, besa, tuge, straha i bespomoćnosti, kada se suoče sa traumatskim događajem. Ali za razliku od odraslih, deca imaju slabije razvijene komunikacijske i emocionalne veštine, te u zavisnosti od uzrasta i stepena razvoja svoje misli i osećaja izražavaju drugačije od odraslih, te im je utoliko teže da se sa emocijama koje izazivaju traumatski događaji suoče i adekvatno izbore. U ovakvim situacijama pomoć i podrška roditelja je od ključne važnosti.

1. Važno je ne negirati da se traumatični događaj desio
2. Detetu pristupiti u skladu sa njegovim uzrastom i senzibilitetom
3. Podstaći dete na razgovor, pitati ga šta zna o događaju/kako ono vidi i razume traumatični događaj i kako se oseća
4. Ne insistirati da dete priča u tom trenutku ako ne želi
5. Dati detetu osnovne, jasne i za njegov uzrast razumljive informacije o događaju
6. Prihvatiti i normalizovati detetova osećanja (uplašenost, zabrinutost)
7. Podelite sa detetom svoja osećanja („da, i ja sam zabrinut-a zbog toga i tužan/tužna što se to desilo)
8. Ne širiti paniku, ne komentarisati previše sa drugim odraslim osobama o događaju
9. Nastaviti sa uobičajenim, svakodnevnim aktivnostima
10. Pratite znakove traumatizacije (spavanje, apetit, funkcionisanje u socijalnom okruženju, nivo uznemirenosti, pojačan strah od odvajanja od roditelja...) i ukoliko je potrebno obratiti se stručnom licu