Dr Laza Lazarević

Biografija dr Laze Lazarevića

dr laza lazarevicDr Laza K. Lazarević je u našem kulturnom nasleđu zasluženo zapamćen kao začetnik srpskog realizma u književnosti. Prema ocenama kritičara, stavlјen je na prvo mesto. Ništa manje nije značajan njegov doprinos kao lekara kliničara i naučnika, što je nepravedno nedovolјno upisano i u našim, i u svetskim izvorima.

Dr Laza K. Lazarević je rođen u Šapcu 1851. godine. Otac Kuzman bio je trgovac, a majka Jelka je poticala iz kujundžijske porodice. Imao je tri sestre. Šabac je grad u kome je podignuta prva bolnica u obnovlјenoj Srbiji još 1826. godine, a za upravnika je postavlјen dr Jovan Stejić - jedan od prvih naših školovanih lekara.

Školovanje je započeo u Šapcu, a posle očeve smrti, peti i šesti razred gimnazije završava u Beogradu. Stanovao je kod starije sestre Milke i zeta Milorada Petrovića Šapčanina, poznatog pesnika. Posle gimnazije i velike mature studirao je na Velikoj školi u Beogradu pravne nauke i diplomirao 1871. godine. Kao diplomirani pravnik, Laza K. Lazarević je iste godine dobio državnu stipendiju za studije medicine u Parizu. Ali na studije ne odlazi zbog izbijanja francusko-pruskog rata, a potom i Pariske komune. Na obnovlјenom konkursu 1872. godine dobio je državnu stipendiju za studije medicine u Berlinu, čiji je Medicinski fakultet bio jedan od najprestižnijih u Evropi. Na njegovom čelu tada su bili čuveni i poznati naučnici Wirchoff, Helmcolc, Di Boa Reimon i mnogi drugi.

Medicinske studije u Berlinu Laza K. Lazarević prekida zbog srpsko-turskih ratova i vraća se u Srbiju gde biva angažovan u vojnom sanitetu. Iako tek student medicine, radio je kao lekar u ondašnjoj polјskoj bolnici za vreme oba srpsko-turska rata 1876. i 1877. godine. „Inspektor svih medicinskih misija izuzev ruskih“, bečki hirurg baron Jaromir fon Mundi, posle inspekcije šabačke bolnice zapisao je o radu Laze K. Lazarevića: „Zadivlјen sam njegovom stručnom spremom, organizacijom i njegovim radom.“ Laza K. Lazarević je tako još kao student praktično upoznao stanje zdravstvene službe u Srbiji. U „Srpskim novinama“ 1877. godine objavlјuje svoj prvi stručni članak „O dezinfikovanju škola u kojima su za vreme rata bile bolnice“.

Lekar i naučnik

Marta 1878. godine, po završetku srpsko-turskog rata, Laza K. Lazarević se vraća u Berlin i nastavlјa studije medicine. Početkom 1879. Godine uspešno ih završava položivši Egzamen rigorozum. Priprema doktorski završni rad – doktorsku disertaciju Doprinos eksperimentalnom proučavanju i analiza elektrolitičkog delovanja žive na organizam, koji je odbranio 8.marta 1879. godine. Promovisan je u zvanje doktora „celokupnog lekarstva i hirurgije“, što bi odgovaralo današnjem naučnom zvanju doktora medicinskih nauka i hirurgije. Završni doktorski rad Laze K. Lazarevića visoko je ocenjen i s mišlјenjem Komisije prikazan u bečkom stručnom časopisu „Repetitorium der Analytischen Chemie“ (III, No. 8). Dr Laza K. Lazarević sam u svojoj disertaciji zapaža „...da se patološki ojedi veličine pasulјa ili sitniji najčešće javlјaju u želudcu, u podu IV komore i u plućima, kao i prisutnoj salivaciji koja se povećava, kao prvom znaku trovanja“. Dalјe zaklјučuje „da je ovo sve, različito od sveg što se do tada znalo, ali je ipak nedovolјno da opravda makar i samo pokušaj opšteg teorijskog objašnjenja...“ Naučnički talenat dr Laze K. Lazarevića razvijao se u gimnaziji i iskazivao već tokom školovanja. Učio je u Berlinu u hemijskoj laboratoriji poznatog profesora Ota Librajha, što ga je uvelo u prostor ogledne medicine. Izgradio je sopstveni naučni pristup medicini kroz patologiju i eksperimente i kao lekar praktičar povećavao kvalitet dijagnostike i terapije za svakog pacijenta, ma u kojoj specijalističkoj medicinskoj oblasti da je radio. Dr Laza K. Lazarević je u potpunosti usvojio onovremeni aktuelni naučni pristup u evropskoj medicinskoj tradiciji utemelјen na Pasterovom učenju, prema kome je svaki uzrok opredelјivao i posledicu.

Dr Laza K. Lazarević živeo je samo 40, a kao lekar je radio nepunih 11 godina. Od 1884. godine je „pobolјevao od tuberkuloze“. Za samo 11 godina lekarskog rada publikovao je 77 stručnih i naučnih radova i saopštenja. Epitet naučnika stekao je opisom znaka za pouzdanu dijagnozu lezije nervus-a ishiadicus-a i zaslužio eponim u svetskoj literaturi jer je prvi utvrdio da se bol javlјa zbog istezanja nervus-a ishiadicus-a a ne zbog pritiska mišića na nerv kako se mislilo do tada, a i posle njegovog opisa. Rad Ischias postica Cotunnii – jedan prilog za njenu diferencijalnu dijagnozu objavlјen je u časopisu „Srpski arhiv“ 1880. godine, a 4 godine kasnije (1884) štampan je i u bečkom „Allgemeine Wiener Medizinische Zeitung”. Odmah po dolasku sa studija iz Berlina, već 29. avgusta 1879. godine dr Laza K. Lazarević prisustvuje redovnoj sednici Srpskog lekarskog društva (SLD). Predstavio ga je predsednik društva dr Mladen Janković, a sam Lazarević je održao pristupnu besedu „o jednom slučaju prisilnog prekida trudnoće“, koju je obavio kao student na ispitu iz ginekologije. Dr Laza K. Lazarević je od tada, pa sve dok zbog bolesti nije pao u postelјu 1889. godine, prisustvovao gotovo svim sednicama SLD, na kojima je bio veoma aktivan.

Možda poslednji njegov doprinos predstavlјa predlog prihvaćen na redovnoj sednici održanoj 26. aprila 1889. godine „da se u časopisu Srpski Arhiv otvori rubrika za inserate u kojima će apotekari moći objavlјivati neke naukom oprobane lekove...“. Dr Laza K. Lazarević je 1881. godine, posle stupanja na snagu „Vladinog sanitetskog zakonika“, kojim je „Varoška bolnica u Paliluli“ nazvana „Opšta državna bolnica u Beogradu“, postavlјen za primarijusa Unutrašnjeg odelјenja te bolnice. Na toj dužnosti je ostao sve do 10. februara 1889. godine kada je prešao u aktivnu vojnu službu i imenovan za ličnog lekara kralјa Milana. Radeći kao primarijus i šef Unutrašnjeg odelјenja iskazao je stručnu, naučnu i organizacionu sposobnost i ostvario dobre rezultate. Od odelјenja je napravio kliniku sa odlično opremlјenom laboratorijom za ono vreme. Prvi u Srbiji uveo je na Klinici „elektrisanje galvanskim baterijama pod kautelima“. Ovu veštinu je doneo iz Berlina sa studija, a zbog išijasa od kojeg je oboleo još kao student. Isti terapijski metod sprovodio je i na sebi. Dr Laza K. Lazarević je u privatnoj u Hadži Nikolićevoj kući, preko puta Klinike, uredio Odelјenje za stare i lično ga vodio kao primarijus bolnice. To bolničko odelјenje treba smatrati prvom gerijatrijskom bolnicom ne samo u Srbiji već i u Evropi. Tako i dr Lazi K. Lazareviću pripada eponim prvog gerontologa u modernoj medicini. Oboleo od tuberkuloze, iznuren i iscrplјen bolešću, umro je 29. decembra 1890. godine, po starom, tj. 10. januara 1891. godine, po gregorijanskom kalendaru. Dr Ljubomir Hristić je tada zapisao: „Zaustavile su se kazalјke u osam i tri četvrt uveče 29 dana u mesecu decembru. Okupasmo prost kostur koji se viđa u prirodnjačkim muzejima u vodi začinjenoj vinom i njome zalismo lipu u dvorištu...“ Dr Laza K. Lazarević je za samo 11 godina publikovao stručne i naučne radove iz više medicinskih oblasti: oftalmologije, hirurgije, ginekologije, infektologije, bakteriologije, a najznačajnije iz oblasti neurologije. Bio je prvi srpski neurolog koji je mogao ravnopravno stati uz evropske i svetske naučnike iz oblasti neurologije. Podsetimo da su neurolozi savremenici dr Laze K. Lazarevića bili takve naučne veličine kao Gilem Benjamin Aman Dišen (Guillaume Benjamin Amand Duchenne, 1806–1875), Klod Bernar (Claude Bernard, 1813–1878), Šarl Eduar Braun-Sekar (Charles Edouard Brown-Séquard, 1817–1894), Emil Di Boa Rejmon (Emil Du Bois-Reymond, 1818–1896), Pjer-Paul Broka (Pierre-Paul Broca, 1824–1880), Nikolaus Fridrajh (Nikolaus Freidreich, 1825–1882), Žan Martin Šarko (Jean Martin Charcot, 1825-1893), Džon Julings Džekson (John Hughlings Jackson, 1835–1911), Aleksej Jakovlevič Koževnikof (1836–1902), Vilhelm Hajnrih Erb (Wilchelm Heinrich Erb, 1840–1921), Karl Vernike (Karl Wernicke, 1848–1905), Ivan Petrovič Pavlov (1849–1936), Ser Vilijem Ričard Govers (Sir William Richard Gowers, 1845–1915), Džordž Zamner Hantington (George Sumner Huntington, 1850–1916), Konstantin fon Monakov (Constantin von Monakow, 1853–1930) i drugi.

Dr Lazi K. Lazareviću se spori da nije pisao i radio u oblasti psihijatrije, što apsolutno nije tačno. Srbija je 1861. godine odlukom knjaza Mihaila Obrenovića dobila prvu psihijatrijsku bolnicu „Dom za s uma sišavše“ u Doktorovoj kuli, privatnoj kući, podignutoj 1824. godine, a građevina u očuvanom stanju i danas pripada Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza K. Lazarević“. U toj zgradi je 1881. godine ustanovlјena „Bolnica za duševne bolesti“. Bolesnici s mentalnim poremećajima primani su na lečenje po nalogu suda, što je neretko bila praksa i u naprednijim zemlјama Evrope i Zapada. U arhivi i dokumentaciji bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u periodu od 1880. do 1887. godine čuva se 156 istorija bolesti u koje su unete „lekarske svedodžbe“, a 50 je svojom rukom pisao i potpisao dr Laza K. Lazarević. On je u navedenom periodu opservirao gotovo trećinu hospitalizovanih duševnih bolesnika ondašnje cele Srbije. Tekstove lekarskih svedodžbi dr Laze K. Lazarevića donosimo u ovoj monografiji i oni potvrđuju njegovo stručno i kvalifikovano interpretiranje poremećaja skladnog mentalnog funkcionisanja tih bolesnika. U zapisnicima sa sednica Srpskog lekarskog društva zabeleženo je i da je govorio o primeni placebo terapije, iznoseći da terapijski učinak na bolima i voda parenteralno uneta injekcijom. To je sve u skladu s tadašnjim dominantnim učenjima Šarkoa o histeriji, koju su kasnije prihvatili brojni poznati naučnici. Među njima su i Brojer, Babinski, Frojd i drugi.

Naš Dr Laza K. Lazarević bio je izuzetan i pravi lekar ukupne naučne medicine svoga doba, ali i vrstan poznavalac psihologije i psihijatrije po savremenim kriterijumima.

Vlasnik domena www.lazalazarevic.rs je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Sadržaji, informacije i fotografije, prikazani na sajtu, ukoliko nije drugačije navedeno, su takođe vlasništvo Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Nosilac autorskih prava opštih i informativnih materijala, predstavljenih na sajtu, je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd.