Teme iz psihijatrije

TEME IZ PSIHIJATRIJE -

Psihoedukacija

U opštoj populaciji i dan-danas postoje predrasude, neznanje i mitovi o mentalnim poremećajima. Brojne kvazi informacije se dobijaju putem medija, filmova, interneta i „žute“ štampe. Nerazumevanje mentalnih poremećaja vodi stigmatizaciji, odnosno osećaju obeleženosti, etiketiranosti, vodi diskriminaciji i sramoti koju osećaju ljudi pogođeni psihičkim tegobama, zbog čega često odbijaju da prihvate odgovarajuće lečenje koje bi im pomoglo. To im otežava normalan nastavak života i lični razvoj.

Obrazovanje o mentalnom zdravlju, odnosno psihoedukacija, kao sastavni deo opšteg zdravstvenog obrazovanja, ima pozitivan efekat na stanje mentalnog zdravlja. Mentalno-zdravstvenu ili psihološku pismenost („Mental health literacy“) prvi put spominje Jorm sa saradnicima 1997. godine i definiše kao „znanje i uverenja o mentalnim poremećajima koji sadrže prepoznavanje, terapiju i prevenciju“. Obrazovanje o mentalnom zdravlju je evoluiralo od svog ranog stadijuma, kada je psihoedukacija bila samo sredstvo za bolje razumevanje mentalnih poremećaja i bolesti, do aktuelnog, složenijeg pristupa i razmatranja psihološke pismenosti kao društvenog činioca zdravlja i kao pokretača intervencija koje daju pozitivan uticaj na zdravlje pojedinca i društva.

Psihoedukacija se definiše kao profesionalno primenjen terapijski modalitet koji integriše psihoterapeutske i edukativne intervencije (Lukens & McFarlane, 2004). Danas je prevaziđen tradicionalni, na poremećaje fokusiran psihoedukativni pristup i to razvojem psihoedukativnih grupa u kojima se uvećava učešće pacijenata, razvijaju se i menjaju kognitivni procesi u celini.

U današnje vreme opšte je prihvaćeno da oko 70% mentalnih poremećaja može biti dijagnostikovano pre 25. godine života (Kutcher S. et al. 2016). Da bi se efikasno rešavali problemi mladih osoba, važno je da se obrazovanje o mentalnom zdravlju ukomponuje sa odgovarajućim psihoterapijskim intervencijama. Bez dobrog zdravstvenog obrazovanja, mladi ne mogu biti adekvatno pripremljeni za uspešan razvoj i put u odraslo doba, kao ni za efikasno prevladavanje mentalnih ni drugih problema sa kojima se suočavaju.

Klub mladih sredom - kontinuirana grupna psihoedukacija u procesu terapije i destigmatizacije mladih sa mentalnim poremećajima

U sklopu Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, već godinama funkcioniše Klub mladih, kao psihosocijalna grupa osoba starijih od 18 godina. Grupa je vođena od strane sertifikovanih psihoterapeuta, a rad se odvija u vidu psihoedukativnih i kreativnih radionica, jednom sedmično u trajanju od 90 minuta. U Klub mladih uključuju se mlađe punoletne osobe koje se nalaze u remisiji afektivnih poremećaja, psihotičnih tranzitornih ili shizofrenih poremećaja ili pate od najrazličitijih nepsihotičnih poremećaja. Uključuju se mladi sa potencijalima za kreativan rad u grupi, vrlo često studenti ili nezaposleni mladi odrasli.

Psihoedukativni rad u grupi usmeren je na pružanje osnovnih informacija o funkcionisanju ljudskog mozga, o željenim i neželjenim efektima lekova, obrađuju se najčešći mentalni poremećaji, faktori rizika za nastanak psihičkih i psihosomatskih bolesti, kao i brojne teme usmerene na razvoj zdravih potencijala ličnosti, partnerski odnosi, komunikacija, konflikti, slobodno vreme, traženje posla i druge teme za koje su mladi zainteresovani. Kreativni rad usmeren je na trening socijalnih veština, prepoznavanje i uvežbavanje veština verbalne i neverbalne komunikacije, vežbe percepcije, vežbe pažnje, pamćenja, kreativno rešavanje problema, rešavanje konfliktnih situacija itd.

Dosadašnje evaluacije rada grupe ukazuju na značajnu promenu mentaliteta kod članova Kluba mladih, u smislu pozitivne promene mišljenja, osećanja, ponašanja i ličnih osobina, značajno uvećanje fonda znanja iz oblasti mentalnog zdravlja kao i iz različitih oblasti važnih za svakodnevni život. Kontinuirana grupna psihoedukacija pokazala je značajne pozitivne efekte na tok terapije, kreativno rešavanje problema, građenje timskog rada, prihvatanje različitosti, redukciju doživljaja stigme, redukciju rizičnog ponašanja, podsticaj samosvesnosti, odgovornosti i uvida u sopstvene postupke, razvoj zdravih stilova života i ukupno bolje funkcionisanje.

Mr sci. med. dr Radmila Ristić Dimitrijević, psihijatar i psihoterapeut

Kontakt info

Sektor Beograd:
Višegradska 26, Beograd
Centrala +381.11.36.36.400

Sektor Padinska Skela:
Padinska Skela bb, Beograd
Centrala +381.11.88.71.233
Portirnica +381.11.36.36.500

Sekretarica direktora:
Ivana Todorović
Tel: +381.11.36.36.463
Faks: +381.11.36.36.461
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Internet:
www.lazalazarevic.rs

Vlasnik domena www.lazalazarevic.rs je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Sadržaji, informacije i fotografije, prikazani na sajtu, ukoliko nije drugačije navedeno, su takođe vlasništvo Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Nosilac autorskih prava opštih i informativnih materijala, predstavljenih na sajtu, je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd.