TEME IZ PSIHIJATRIJE -
„Pronalaženje unutrašnjeg smisla života za pojedinca je važnije od bilo čega drugog“.
Da bi čovek ostvario sebe, da bi pokušao da ostvari sebe, treba da nauči ovu rečenicu K. G. Junga, srcem i svakom svojom ćelijom. Kada to učini, onda može da kaže, bez kajanja i bez griže savesti, u sebi utvrđen, u sebi pronađen: „Pišem svetsku istoriju svoje duše“.
Kada su Zigmunda Frojda, oca psihijatrije, pitali da najkraće definiše psihički zdravu osobu, on je odgovorio: „To je osoba koja je sposobna da voli i da radi“. Ovde navodimo neke od crta ličnosti koje karakterišu zdravu ličnost, jednu zdravu, zrelu i uspešnu osobu:
- Optimizam. Umereni optimizam karakteristika je zdrave ličnosti. Budite orijentisani na realnost i poštujte činjenice. Ali i kada su prilike nepovoljne, kada je kao danas, kada je kao sutra, ne treba gubiti nadu i glavu. Optimizam i jeste sposobnost da se nepovoljne okolnosti i loša vremena ne doživljavaju na tragičan način. „Čovek dospe do jedne tačke kad više ničeg nema osim nade, i tada uviđa da još uvek ima sve“.
- Nezavisnost. Imajte smelosti da na osnovu činjenica, svojom glavom, smostalno, bez suflera i spin-doktora, bez dušebrižnika i analitičara svih fela, donosite odluke, ne zaviseći od drugih.
- Ispoljavanje i kontrola emocija. Ne potiskujte emocije, naučite da ih pokažete. Kao kada Nole pobeđuje! Ali naučite i da ih zakočite, usporite, modifikujete. Neka emocije budu slobodne, ali neka je ponašanje kontrolisano!
- Sposobnost organizacije. Budite organizovani i sistematični, budite metodični. Ali ne budite automat, robot, mašina bez duše, srca i bila. Jer, „pravolinijsko pripada geometriji, ali ne i životu“.
- Kolaboracija i Kompromis. Zdrava osoba je sposobna da radi i sarađuje sa drugima. Ona ume da se takmiči, da stremi pobedi, ali i da sportski prihvati poraz. Dogovarajte se sa ukućanima i saradnicima, sednite za miran sto, usklađujte stavove i mišljenja, donosite kompromisna rešenja. I naučite da pružite ruku boljem od sebe!
- Samopouzdanost. Budite dovoljno jaki da podnesete dvosmislene situacije, nemojte ih pojednostavljivati. Verujte u svoje procene i stavove, ali budite spremni da ih napustite ako se pokažu kao netačni, pogrešni ili zastareli. „Ponos je svadljiv, bes razuma nema, a tvrdoglavost je bolest“, tako nam poručuje onaj mudri Egipćanin.
- Tolerantnost. Prihvatite druge sa poverenjem i tolerancijom, bez skrivene agende. Prihvatite zablude, ograničenja, nedostatke i slabosti drugih ljudi. Ne sudite prestrogo, jer onom merom kojom čovek sudi i njemu će biti suđeno. I da vas podsetimo: „Zdravo i normalno društvo je ono u kome se ljudi obično ne slažu“.
- Etički principi i norme. Poštujte etičke principe i norme sredine u kojoj živite, ali i svoje moralne principe i svetonazore. Poštovanje normi ne sme da bude posledica straha, slabosti volje, linija manjeg otpora. Poštujući pravila, poštujete prava i slobode drugih ljudi. Neka vaši principi budu altruistički, nikada konformistički.
- Odnos prema radu. Budite postojani i istrajni u radu, uložite maksimum svojih sposobnosti u posao koji obavljate. Budite predani, nemojte se štedeti. I ne zaboravite odmor: „I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh djela svojih, koja učini“.
- Odnos prema autoritetu. Prihvatite i poštujte autoritet, kako ličnosti, tako i institucija. Poštujte zakone. Ali kada nasilje i nepravda postanu zakon, imajte snage da im se suprostavite i da im oponirate. Silom argumenta, a ne argumentom sile. Snagom svoje ličnosti i verom u pravdu.
- Odnos prema drugima. Budite kritični i samokritični, poštujte prava i mišljenje drugih. Budite dobronamerni. Razvijajte se i omogućite razvoj drugima. Poštujte pravila fer-pleja uvek i u svakoj prilici. Jer, „ljudi su nejednaki po svom prirodnom poreklu, organizaciji i istorijskoj sudbini. Njihova jednakost je jedino jednakost prava, jednakost ljudskog smisla“.
I na kraju, podsećamo Vas: „Čovekova priroda ipak je „ljudska“ samo u meri u kojoj čoveku otvara mogućnost da postane nešto krajnje neprirodno, da postane čovek“.
Načelnik Odeljenja „M“
Dr Nebojša Živković,
spec. psihijatrije