Somatoformni poremećaji predstavljaju grupu poremećaja kod kojih je jedan ili više telesnih simptoma u osnovi psihičkog poremećaja.
Glavne karakteristike
Osnovna odlika ove grupe poremećaja jeste prisustvo učestalih žalbi na telesne simptome, koji nemaju fizičku osnovu ili koji se ne mogu objasniti registrovanim somatskim oboljenjem. Osobe sa poremećajem iz ove grupe uverene su da boluju od neke telesne bolesti koja im još uvek nije dijagnostikovana i zahtevaju medicinska ispitivanja i pored negativnih rezultata i razuveravanja lekara. Doživljeni simptomi:
- su van svesne kontrole
- nisu prouzrokvani nekim drugim somatskim stanjem, psihičkim poremećajem, ili konzumiranjem alkohola ili psihoaktivnih supstanci
- ne predstavljaju odraz želje za simuliranjem
Somatizacija
U osnovi ove grupe poremećaja nalazi se somatizacija, odnosno tendencija ka izražavanju psihičkih tegoba kroz telesne simptome. Osoba kao odgovor na različite psihosocijalne stresore produkuje i doživljava somatske tegobe za koje traži medicinsku pomoć, najčešće odbijajući bilo kakvu diskusiju o mogućnostima psiholoških uzroka, čak i kada je početak simptoma u tesnoj povezanosti sa neprijatnim životnim okolnostima ili događajima.
Komplikacije
Pojava ovakvih simptoma vodi generalnom i hroničnom stanju prevelike zabrinutosti za sopstveno zdravlje, različitim morbidnim i pogrešnim uverenjima i interpretacijama bilo kakvih telesnih senzacija, redukovanom nivou fizičke aktivnosti, nerealističnim očekivanjima i burnim reagovanjima prilikom odlaska kod lekara, ali i upuštanju u opasne i ugrožavajuće tretmane. Neretko somatoformni poremećaji mogu voditi pojavi drugih psihičkih bolesti, a najčešće se mogu javiti:
- poremećaji raspoloženja
- anksiozni poremećaji
- poremećaji ishrane
- psihotični poremećaji
Učestalost javljanja
Po postojećim podacima, u oko 25-30% slučajeva osobe se javljaju lekarima u primarnoj zdravstvenoj zaštiti zbog somatskih tegoba koje nemaju jasnu organsku osnovu. Od specifičnih somatoformnih poremećaja, najčešće se javlja hipohondrijski poremaćaj, sa učestalošću od 3-13% u opštoj populaciji.
Vrste somatoformnih poremećaja
Po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) somatoformni poremećaji dele se na:
Somatizacioni poremećaj. Osobe sa ovim poremećajem imaju brojne somatske simptome, koji su najčešće praćeni anksioznošću ili depresijom, i dovode do značajnih problema u funkcionisanju. Navedeni simptomi najčešće su vezani za bol, pseudoneurološke probleme, gastrointenstinalne komplikacije ili seksualne teškoće, a osobe su okupirane samim simptomima i pronalaženjem tretmana koji će ih u potpunosti otkloniti.
Hipohondrijski poremećaj. Osoba je preokupirana mogućnošću postojanja jednog ili više ozbiljnog i progresivnog somatskog poremećaja. Normalne telesne senzacije ili pojave doživljavaju su kao znaci i dokazi oboljenja, a najčešće su osobe sa ovim poremećajem uverene da boluju od neke još uvek nedijagnostikovane bolesti i primarno zahtevaju različita ispitivanja kako bi potvrdili ovu svoju pretpostavku.
Perzistentni somatoformni bolni poremećaj. Karakterišu ga stalne žalbe na trajan, jak i iscrpljujući bol, a najčešće su prisutne žalbe na glavobolju, bol u leđima ili u predelu lica. Gotovo po pravilu, moguće je povezati ga sa određenim događajem, obično stresogenog porekla i često dovodi do gubitka energije, promene apetita, povlačenja, opadanja seksualne želje, ali i zloupotrebe različitih supstanci ili medikamenata.
Somatoformnu disfunkciju vegetativnog nervnog sistema. Kod ovog poremećaja žalbe su zasnovane na stvarnim znacima aktivacije vegetativnog nervnog sistema (palpitacije, znojenje, crvenilo, tremor) ili subjektivnim doživljajima (senzacija prolaznog bola, žarenje, težina, stezanje, osećaj nadutosti). Žalbe su najčešće vezane za kardiovaskularni sistem, gornji deo gastrointestinalnog trakta, donji deo respiratornog trakta, respiratorni sistem ili urogenitalni sistem.
Nediferencirani somatoformni poremećaj. Odlikuje se brojnim, promenljivim i stalnim žalbama na više telesnih tegoba, osećajem zamora i gubitkom apetita. U više od polovine slučajeva prisutan je komoribiditentni poremećaj, najčešće depresija ili neki od anksioznih poremećaja.
Tretman
Somatoformni poremećaji predstavljaju izazov u terapijskom smislu, budući da osobe ne prihvataju bilo kakvo drugo objašnjenje svojih simptoma i njihove ozbiljnosti. Smatra se da, izuzev antidepresiva iz grupe SSRI kod hipohondrijskog poremećaja koji uključuje i depresivni ili anksiozni poremećaj u komorbiditetu, treba izbegavati farmakoterapijski tretman. Kao metod izbora u psihoterapijskom radu, za sada je jedine empirijski potvrđene rezultate dala kognitivno–bihejvioralna terapija, koja naglasak stavlja na modifikaciju i promenu misli i ponašanja koji prate ili pojačavaju telesne simptome.
Kliničko muško odeljenje "K"