Teme iz psihijatrije

facebook  instagram

TEME IZ PSIHIJATRIJE -

Metabolički sindrom kod psihijatrijskih bolesnika

Intenzivna nega 2: METABOLIČKI SINDROM

(Mr sci med. dr Jasmina Gutović, specijalista interne medicine, Mr sci med. dr Katarina Đokić-Pješčić, specijalista psihijatrije, Dr spec. Jelica Tešić, specijalista psihijatrije)

ŠTA JE METABOLIČKI SINDROM?

Pod pojmom metabolički sindrom (sindrom X i sindrom insulinske rezistencije) podrazumeva se niz međusobno povezanih poremećaja funkcija metabolizma: gojaznost, hipertenzija, dislipidemija, i poremećaj regulacije nivoa šećera u krvi. Pacijenti sa metaboličkim sindromom su izloženi trostruko većem riziku za razvoj različitih kardiovaskularnih komplikacija i petostruko većem riziku za razvoj dijabetesa tipa 2, u poređenju sa onima koji ovaj sindrom nemaju.

KOLIKO ČESTO SE JAVLJA METABOLIČKI SINDROM?

Učestalost metaboličkog sindroma raste sa godinama života, tako da se ona kreće 16-20%kod osoba starosti do 40 godina, 37-41% kod osoba starih između 40-59 godina, dok je taj procenat nešto veći od 50 kod osoba starijih od 60 godina.

METABOLIČKI SINDROM I PSIHIJATRIJSKE BOLESTI

Kod bolesnika sa psihijatrijskim bolestima ove abnormalnosti se registruju u većem procentu nego u zdravoj populaciji. Iako postoje naučni dokazi da je pojava metaboličkog sindroma udružena sa pojavom same bolesti, još uvek traju debate o istinitosti ovih tvrdnji. Kao mogući uzroci istovremene pojave metaboličkog sindroma sa psihijatrijskom bolešću pominju se stres, izmenjeni inflamatorni odgovor, genetska predispozicija, hormonski i imunološki mehanizmi ali i životne navike kao što su manjak fizičkih aktivnosti, pasivan način života, poremećaji ishrane, pušenje, zloupotreba alkohola i drugo.

S druge strane, u novijoj stručnoj literaturi sve je više članaka o uticaju nekih novih, tzv atipičnih antipsihotika na učestalost metaboličkog sindroma kod pacijenata obolelih od psihotičnih poremećaja. Međutim, uzevši sve navedeno u obzir, vrlo je verovatna i teorija da su „antipsihotici možda tek zadnja kap koja je prelila čašu metaboličkog disbalansa, koji je postojao i pre početka lečenja antipsihoticima i to antipsihoticima ukupno, a ne samo antipsihoticima druge generacije.“

DIJAGNOZA METABOLIČKOG SINDROMA

Američka organizacija NCEP (National Cholesterol Education Programs) definiše metabolički sindrom kao postojanje najmanje tri, od sledećih pet kriterijuma:

  • nivo jutarnje glikemije > 6,1 mmol/l
  • serumski trigliceridi > 1,7 mmol/l
  • serumski HDL holesterol < 1,04 mmol/l
  • krvni pritisak> 130/85 mmHg
  • obim struka ≥ 102 cm za muškarce i ≥ 88 cm za žena.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) metabolički sindrom definiše postojanjem:

  • povišenog nivoa insulina ili koncentracijom glukoze natašte 5,6−6,0 mmol/l u kombinaciji sa dva ili više sledećih kriterijuma:
    -abdominalna ili centralna gojaznost
    -dislipidemija
    -arterijska hipertenzija

IDF (International Diabetes Federation) je definisala jasne kriterijume diagnoze metaboličkog sindroma, lake za upotrebu u kliničkoj praksi. Neophodan uslov za postavljanje dijagnoze je:

  • abdominalna (centralna) gojaznost izražena preko obima struka koji je etnički definisan, sa izuzetkom osoba kod kojih je indeks telesne mase (ITM) >30 kg/m2.
  • Pored gojaznosti, za definisanje metaboličkog sindroma potrebno je prisustvo dva od četiri ponuđena kriterijuma koja uključuju:
    -povišene vrednosti triglicerida
    -hipertenziju
    -snižene vrednosti HDL holesterola i
    -vrednosti glukoze našte>5,6 mmol/l ili predhodno dijagnostikovan dijabetes melitus tip 2

LEČENJE METABOLIČKOG SINDROMA

Lečenje metaboličkog sindroma podrazumeva mere neophodne za sprečavanje nastanka teških kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Za uspešnu terapiju metaboličkog sindroma neophodna je:

  • Redukcija telesne težine (BMI <25kg/m2)
    -Dijeta mora da bude individualna, prilagođena svakom pacijentu na osnovu antropometrijskih i metaboličkih parametara, načina ishrane i navika, prema savetu nutricioniste
    -Lekovi za redukciju telesne težine, ali samo u konsultaciji sa endokrinologom
  • Kontrola krvnog pritiska
    -DASH (Dijetarni pristup zaustavljanju hipertenzije) dijeta ograničava unos natrijuma na < 2400 mg dnevno, podrazumeva četiri do pet voćnih obroka, četiri do pet obroka povrća, dva do tri obroka mlečnih proizvoda sa malim sadržajem masti, a sva hrana ne sme da ima više od 25 procenata ukupnih masti po obroku
    -Lekovi, po savetu lekara kardiologa ili endokrinologa
  • Kontrola dispilipidemije
    -Ishrana sa smanjenim procentom masnoća
    -Lekovi po savetu lekara endokrinologa
  • Terapija insulinske rezistencije i prevencija nastanka dijabetesa tip 2
    -uglavnom lekovi
  • Fizička aktivnost
    -Preporučuje se vežbanje tri puta sedmično u trajanju od po minimum 30 minuta. Postepeno intenzitet vežbi i frekvencu treba povećavati
  • Prestanak pušenja

REFERENCE:

1. Nikolić A, et al. Metabolički sindrom X ili sindrom insulinske rezistencije. Vojnosanit Pregl 2007; 64(1): 45–51.
2. Ervin RB. Prevalence of metabolic syndrome among adults 20 years of age and over, by sex, age, race and ethnicity, and body mass index: United States, 2003-2006. Natl Health Stat Report 2009; 13: 1-7.
3. Isomaa B, Almgren P, Tuomi T et al. Cardiovascular morbidity and mortality associated with the metabolic syndrome. Diabetes Care 2001; 24: 683-9.
4. Folnegović Šmalc V. Metabolički sindrom i antipsihotici. Medix, 2009; 80/81:212-14.
5. Žarkovic M. Terapija metaboličkog sindroma. Medicinski glasnik Specijalna bolnica za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma Zlatibor, 2009;14(32): 44-50.

Kontakt info

Sektor Beograd:
Višegradska 26, Beograd
Centrala +381.11.36.36.400

Sektor Padinska Skela:
Padinska Skela bb, Beograd
Centrala +381.11.88.71.233
Portirnica +381.11.36.36.500

Sekretarica direktora:
Ivana Todorović
Tel: +381.11.36.36.463
Faks: +381.11.36.36.461
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Internet:
www.lazalazarevic.rs

Vlasnik domena www.lazalazarevic.rs je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Sadržaji, informacije i fotografije, prikazani na sajtu, ukoliko nije drugačije navedeno, su takođe vlasništvo Klinike za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd. Nosilac autorskih prava opštih i informativnih materijala, predstavljenih na sajtu, je Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević - Beograd.