Delirium tremens predstavlja najtežu komplikaciju alkoholizma, koja nastaje usled naglog prestanka uzimanja alkohola, u okviru od 48 do 96 sati.
Učestalost DT u Srbiji se procenjuje na oko 3%.
Mogućnost javljanja DT kod hroničnih alkoholičara se procenjuje na 5% do 10%.
Faktori rizika
Klinička slika
Klinička slika delirijum tremensa podrazumeva: konfuznost, dezorijentaciju (najčešće u vremenu i prostoru), halucinatorne doživljaje (najčešće optičke halucinacije u vidu dugih konaca, mreža, paučine, sitnih životinja, kao što su miševi, bube i sl.), psihomotornu uznemirenost, intenzivni strah, nesanicu, oštećenje pamćenja.
Znaci hiperfunkcije autonomnog nervog sistema uključuju tremor, preznojavanje, povišenu telesnu temperaturu, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak i proširene zenice. Dehidratacija i elektrolitni disbalans su često prisutni. Simptomi se karakteristično pogoršavaju u toku noći.
Delirium je urgentno stanje sa visokom stopom smrtnosti, te je potrebno što ranije prepoznavanje simptoma (edukacija pacijenata i rodbine), intenzivna nega i multidisciplinarno lečenje.
Lečenje
Lečenje podrazumeva parenteralnu primenu benzodiazepina i hipnotika uz rehidratacionu, antibiotsku, polivitaminsku, kardioprotektivnu, antikoagulacionu i ostalu potrebnu terapiju. Lečenje treba sprovoditi u hospitalnim uslovima, najadekvatnije u jedinicama intenzivne nege.
Komplikacije
Prognoza
Uprkos intenzivnom tretmanu, smrtnost pacijenata obolelih od DT se kreće od 5% do 15%, ali uz savremene mere dijagnostike i lečenja, kreće se oko 5%. Smrtnost je bila veća pre razvoja jedinica intenzivnih nega, kretala se oko 35%. Najčešći uzroci smrti su respiratorna insuficijencija i srčana aritmija.
Delirantni pacijenti su u visokom riziku i od kasnih komplikacija hroničnog alkoholizma od kojih su najčešće ciroza jetre i oštećenje mozga (Wernicke-Korsakoff sindrom i alkoholom indukovana demencija).
Odeljenje intenzivne nege 2